Najveći procenat fosilnih ostataka, generalno, su beskičmenjaci, uglavnom iz morskih predela. Morska so i mulj su najbolji zaštitni sloj i upravo zbog te činjenice su ova grupa životinja najbolje očuvane u iskopinama.
Čvrste ljušture vodenih puževa i školjki veoma dobro podnose proces fosilizacije. Među fosilima je mnogo primera mekušaca (puževi, školjke i hobotnice) i zglavkara (rakovi, krabe i trilobiti), dok su kopnena bića nežne građe slabo zastupljena jer se teško očuvaju.
Ovaj članak obrađuje raličite vrste praistorijskih morskih beskičmenjaka:
1. Morske mahovine
Ove neobične životinje žive u grupama koje se zovu kolonije, koje izgrađuju mnogi sitni jednoćelijski organizmi. Veličina kolonije je u proseku oko 3 cmm, ali neki primerci mogu biti dugački i do 60 cm.
Fosili se mogu naći na površini krečnjačkih stena, obično na onima koje su erodirale.
Amoniti
Amoniti su izumrli beskičmenjaci sa ravnim ili izbrazdanim ljušturama. Neke ljušture su imale talasaste šavove (mesto srastanja).
Tokom mezozoika amoniti su bili najbrojnija grupa morskih životinja, ali krajem krede se broj smanjio te su zajedno s dinosaurusima izumrli ne ostavljajući za sobom potomačke vrste.
Amoniti su živeli u toplim tropskim morima, a fosili se mogu naći u velikom broju u krečnjačkim naslagama tropskih grebena kao i na mestima nekadašnjih laguna.
Bilo je raznih veličina, onih od svega 3 mm do najvećih čije su ljušture dostizale prečnik preko 3 m!
Korali
Korali su životinje koje žive u morima i imaju čvrst skelet izgrađen od kalcijum-karbonata odnosno krečnjaka. Na vrhu imaju usta okružena malenim pipcima kojima hvataju hranu.
Mnogi korali žive u grupama i grade koralne grebene. Korali, kao i morske mahovine se sastoje od mnoštva sitnih organizama koje žive u kolonijama. Neki praistorijski korali su živeli pojedinačno i njihovi fosilni ostaci su nađeni u naslagama argilošista (sitnozrna, afanatična glinovita stena, koja se cepa u tanke pločice) što nam govori da su voleli muljevito dno.
Korali su jedni od najbrojnijih fosila na svetu. Pojavili su se pre 500 miliona godina i postoje u današnjim morima širom sveta. Mogu biti različitih oblika: rog, cev ili grm. Kolonije mogu biti male od 1 cm, pa do velikih veličine nekoliko metara.
Trilobiti
Trilobiti su najbrojniji organizmi ranog paleozoika, najčešći su bili u siluru, devonu i karbonu. Fosili se nalaze u svim vrstama sedimentnih stena.
Veličine su varirale, postojali su primerci od nekoliko milimetara do oko 90 cm u prečniku. Neki paleontolozi smatraju da su trilobiti prelazili na kopno radi ishrane ili razmnožavanja i da su upravo oni bili prve kopnene životinje.
Mnogi fosili trilobita su zapravo ostaci vanjskog skeleta koji je životinja odbacivala prilikom presvlačenja, kao što rade današnji pauci, a ne samih životinja.
Fosili trilobita se mogu naći na svim kontinentima, njihovi ostaci su veoma dobro očuvani i veoma su popularni među kolekcionarima.
Puževi
Puževi su evolucijski uspešna grupa mekušaca sa pljosnatim stopalom za puzanje. Imaju malu glavu sa očima i ustima, dok su organi zaštićeni unutar ljušture (kućice).
Prvi puževi su bili jednostavnije građe i kućice nisu bile spiralne. Kasnije vrste su imale veće i složene ljušture koje su se sačuvale u fosilnim ostacima. Fosili morskih puževa su brojni u krečnjačkim stenama širom sveta i zastupljeni su u različitim veličinama.
Školjke
Školjkama pripadaju ostrige, dagnje i pelistra. Telo životinje se nalazi unutar dve simetrične ljušture koje se zatvaraju u slučaju opasnosti.
Najviše fosila školjki se može naći na ležištima krečnjaka koja su nekada bila plitka mora. Veliki broj fosilnih školjki se može naći i u Srbiji.
Morski ježevi
Morski ježevi su životinje koje je lako prepoznati po njihovom okruglom telu koji ima veliki broj bodlja koje služe za zaštitu.
Pojavili su se u ordovicijskom periodu, pre 500 miliona godina, ali su svoj vrhunac dostigli u doba jure pre 150 miliona godina. Fosili su česti u jurskim i kredskim stenama. Fosilne bodlje se takođe neretko nalaze.
Školjke svetiljke
Ove životinje su po izgedu veoma slične školjkama. Telo se nalazi unutar dve ljušture koje su povezane „bravom“. Fosili se mogu naći u muljevitom argilošistu i drugim sedimentnim stenama. Fosili se nalaze učvršćeni za nekadašnje morsko dno. Fosili su maleni, veličine od 2 do 7 cm.
Morski krinovi
Iako podsećaju na biljke po svom izduženom telu koje na vrhu imaju strukture slične cvetu, morski krinovi su grupa životinja u bliskom srodstvu s morskim ježevima i morskim zvezdama.
Morski krinovi su građeni od krune koja na sebi nosi mnogobrojne krhke ručice koje služe za prinošenje hrane u usta, kruna se nalazi na dugačkom telu koje se naziva peteljka i uglavnom je ukopano ili pričvršćeno za tlo.
Tokom paleozoika su bili veoma brojna grupa životinja i njihovi fosilni ostaci su gradili velike mase krečnjačkih naslaga.
Malih su dimenzija, oko 15 cm ali postojali su primerci duži od 3 m!
Najčešći fosilni nalazi su u Americi i u Engleskoj.
Belemniti
Neobična grupa koja je pripadala mekušcima slični lignjama, živelu su u morima pre 200 miliona godina. Belemniti su imali unutrašnju ljušturu sa komorama, okruženu sa mekanim mišićnim tkivom. Fosilnih ostataka ima mnogo u mezozojskim stenama. Fosilizovani oklopi su dugački od 1 cm do nekoliko desetine cantimetara. Mekano tkivo se nije moglo sačuvati u fosilnom stanju.
Proučavanje praistorijskih morskih beskičmenjaka otkriva fascinantnu i složenu istoriju života na Zemlji. Ovi drevni organizmi ne samo da su formirali temelj morskih ekosistema, već su ostavili značajne fosilne zapise koji nam pomažu da razumemo evolucione procese. Studije ovih beskičmenjaka doprinose našem znanju o biodiverzitetu, promenama u okruženju i načinima na koje su se živa bića prilagođavala tokom geoloških epoha. Njihova izučavanja i dalje inspirišu naučnike i podstiču nove metode i tehnike u paleontologiji, čime se neprekidno dopunjava naše razumevanje drevnog života na našoj planeti.
A U T O R T E K S T A
Silvester Pelhe
Nastavnik biologije i kolekcionar fosila i minerala
Šta se dešavalo stotinama miliona godina u prošlosti, kakve su životinje
živele, kako su se ponašale i čime su se hranile? Fosili su jedini svedoci
koje danas imamo prilike da izučavamo. Silvester, kao strastveni kolekcionar fosila čitaoca vodi kroz različite ere počev od nastanka naše planete Zemlje i živog sveta.
Da li ti se dopao ovaj članak? Pošalji ga prijateljima i podeli ga na društvenim mrežama.
Prirodne Kadilice i njihova moć pročišćavanja kristala
U svetu duhovnosti i kristaloterapije, energije imaju važnu ulogu. Pročišćavanje kristala je ključno kako bi se održala njihova pozitivna energija, jer jedino tako mogu pravilno da funkcionišu. Pored metoda poput energetskog programiranja i držanja kristala pod tekućom vodom, upotreba prirodnih Kadilica je izuzetno efikasna.
Ove čarobne smole ne samo što su prijatnih mirisa, već su i duhovni vodiči koji nas povezuju sa prošlošću i duhovnom dimenzijom. U ovom članku, duboko ćemo zaroniti u svet različitih kadilica – od njihovog porekla i istorije do pravilne upotrebe i značaja u savremenom društvu:
Prirodne Kadilice i njihova moć pročišćavanja kristala
U svetu duhovnosti i kristaloterapije, energije imaju važnu ulogu. Pročišćavanje kristala je ključno kako bi se održala njihova pozitivna energija, jer jedino tako mogu pravilno da funkcionišu. Pored metoda poput energetskog programiranja i držanja kristala pod tekućom vodom, upotreba prirodnih Kadilica je izuzetno efikasna.
Ove čarobne smole ne samo što su prijatnih mirisa, već su i duhovni vodiči koji nas povezuju sa prošlošću i duhovnom dimenzijom. U ovom članku, duboko ćemo zaroniti u svet različitih kadilica – od njihovog porekla i istorije do pravilne upotrebe i značaja u savremenom društvu:
